Bajke

Шумска вила

Иза седам гора, иза пет мора, у земљи иза свих земаља налазила се једна мала шума. Ту шуму нико никада није посећивао, чак и нико није ни знао за њу и она је била скроман дом шумској вили Зели.

Зела је имала косу боје маховине, очи боје маслина и усне боје пламена. Носила је белу лепршаву хаљину са зеленим украсима. Зела је годинама улепшавала своју шуму. Покретом чаробног штапића стварала би на дрвећу зреле плодове. На сваком кораку цветала је нека разиграна и весела љубичица док се шумом разливала тиха и нежна песма храстовог лишћа.

Једног дана шетајући озеленелом шумом Зела је зачула чудан звук. Ишла је за њим и улазила све дубље у шуму. Звук је постајао јачи и продорнији. Скривајући се иза грма рибизле Зела први пут угледа људе – породицу. Људи су поставили шатор и запалили ватру. Свакога дана вила је обилазила и посматрала их са знатижељом и дивљењем. Било јој је чудно на који начин се споразумевају. Први пут је чула говор и први пут видела нешто што се зове телефон.

Једног јутра вилу је пробудио мирис дима. Хитро је потрчала ка месту где је камповала породица. Породица није више била ту, али је иза њих остала неугашена ватра која се разгорела. Песма храстовог лишћа је утихнула.

Ватра је гутала шуму, а вила плакала. Вилине сузе претворале су се у реку. Што је вила више плакала река је постајала јача и већа. Ватра је била угашена, али се вила променила. Њена дивна коса постала је црна као гар, а хаљина, тада већ изгорела до колена, постала је сива. Вилин свет се пореметио и она је из очаја исекла једно дрво. Видевши да је то смирује и да се осећа боље исекла је и друго дрво. На жалост, њен очај се претварао у бес и постајао је све већи. Вила је исекла целу шуму. Пала је на земљу од умора, а из земље је изашло корење које је повукло вилу у средиште земље.

Ово ми могла да буде добра поука за људе, који све више уништавају природу. Људи морају да схвате да су природа и човек у блиској вези и да морају бити пажљиви и и обзирни. И за своје добро.

Тијана Тијанић 6/1 ОШ „Иван Милутиновић“

Принц на црном коњу

Давно, давно, био један цар и имао два сина. Наравно, цар је имао и другу жену, злу и саможиву. Једног дана царев свет поче да се руши. Било је време да старији царев син преузме престо. Сви су се радовали том догађају, једино се зла маћеха није радовала. Кад је дошао дан пред крунисање, маћеха је наредила једном војнику да принца одведе далеко од раскошног дворца и отрује га. Војник је тако урадио,а на двору је завладала неописива туга због нестанка принца.

Срећом, принц је преживео, јер је био млад и јак, па отров није био смртоносан за њега. Пробудио се следећег јутра у шуми и покушао да пронађе пут до дворца, али није успео, јер му је све било непознато. Сео је да се одмори и одједном угледа црног коња како му се приближава. Принц даде коњу коцку шећера, коју је имао у џепу, и убрзо посташе пријатељи. Принц се попе на коња и наставише заједно лутање кроз шуму, уствари, коњ је однео принца до једне старе, необичне куће. Како су стили, врата се отворише и на њима се појави девојка неописиве лепоте, баш онаква какву је принц одувек видео у својим сновима. Кад се поврати од изненађења, чу да га девојка зове у кућу, на ручак. Девојка је нахранила и напојила коња док је он ручао.

Онда су разговарали и принц схвати да је девојка усамљена добра вила и да је послала коња по њега. Осетише обоје љубавну хемију како распламсава њихова срца, принц позва девојку да са њим иде на двор и она приста. Врло брзо стигоше до дворца, јер је она добро познавала пут.

Принц и вила на црном коњу ујахаше у двориште и стража позва краља. Краљ просто није могао да поверује у синовљев повратак. Чим је сазнао шта је царица урадила, одмах ју је отерао са двора. Принц се оженио својом добром вилом, онда су се вратили у шуму, у стару кућу и тамо живели дуго и срећно. Краљ је препустио престо другом сину.

Сања Туфегџић VIII2 ОШ "Милорад Мића Марковић"

Ксерсус

Био једном, у једној далекој земљи, један краљ Леон и имао сина по имену Хелио. Краљ је одгајао сина и штитио га од животних недаћа и принц је одрастао у паметног у доброг младића. Краљ се тада тешко разболео. Док је једног дана Хелио седео испод старог стабла храста и размишљао како би могао да помогне оцу, појавио се патуљак и рекао:

„Ако ти је отац од живота дражи,

ти правац у шуму, па Ксерсус потражи.“

Хелио није разумео те речи иако је био врло интелигентан, али је одлучио да крене на пут у шуму.

После извесног времена Хелио наиђе на дворац са кулом од злата и уђе у њу. Тамо је био конопац прикачен за плочу на којој је писало:

„Узми сада конопац, да се пењеш крени,

отворићеш даље кулу и теби и мени.“

Хелио се плашио висине, али се сетио патуљкових речи. Одлучно и храбро попео се до средишњег дела куле. Ушао је у собу, сјајну и златну, а у њој је стајало грозно шестоглаво чудовиште и пружало шапе ка Хелиовом врату. Хелио га удари мачем, али мач пуче. Хелио осети да губи ваздух од стиска шапа чудовишта. Онда се сети поруке о понизности и рече:

„Опрости ми на дрскости што сам крочио на твоју кулу, само желим да спасем живот свога оца.“

У том тренутку чудовиште неста. Хелио настави пут ка врху сјајне куле. На врху је седео златни змај и мирно питао: „Куда?“

Хелио рече: „Дошао сам по Ксерсус, отац ми је болестан и морам да му спасем живот.“

Неустрашива принцеза

Некада давно у једној Срећној Краљевини живела је Принцеза. Заљубила се у Принца из суседног краљевства и решили су да се венчају. На западној страни Срећне Краљевине живела је Зла Вештица, заљубљена у Принца и љубоморна на Принцезу. На дан венчања Принцезе и Принца, кад је дошао тренутак да изговоре „Да“ у знак пристанка на брак, Вештица је напала Срећну Краљевину, отела Принца и одвела га у свој замак, далеко у Црној Долини.

Принцеза није оклевала, одмах се спаковала и кренула за њима.
„Спасићу те, принче мој“, говорила је.

Поводом обележавања Међународног дана дечије књиге одржан је скуп ученика и школских библиотекара у Народној библиотеци Србије, 2. априла када је рганизована је радионица на тему „Како написати бајку“. Учесници су писали бајке и цртали, а ученици из ОШ "Милорад Мића Марковић" су били највреднији јер су написали преко 50 бајки. Најзанимљивије литерарне и ликовне радове ваших вршњака погледајте у школском часопису "Чаролије".

На путу су је чекале многе препреке. После само сат времена ходања наишла је на прву препреку – кањон смрти, преко ког се налазио климави мост. Када је прешла половину моста, једна летва се откачила и Принцезине ноге су пропале. Срећом, ухватила се за ограду. Живот јој је висио о концу. Али, спретна Принцеза је успела да се врати на мост и другу половину пређе без проблема. На другој страни кањона чекала је Долина Ружа. Можда то звучи као предивно место, али је, уствари, зачарани предео пун опијајућег мирисног ваздуха и са много трња. Принцеза је храбро кренула, мирис је опијао, али је она уживала у њему и наставила пут. Закачила је своју предивну дугу хаљину на трње и поцепала је и до краја Долине Ружа стигла у краткој хаљини.

Ту је почињала Црна Долина и ту је чекала трећа препрека, скоро невероватна. Испед замка се налазио Змај, који је сипао ватру и никоме није дозвољавао да прође до замка. Принцеза је видела бунар, захватила је воду својом флашицом и пошла право према Змају. Кад је Змај отворио уста, брзо је сипала воду у његова уста и он је само кашљуцнуо облачиће дима.

Принцеза је ушла у замак. Ишла је од собе до собе, све док није пронашла Принца и Вештицу у соби за плес као плешу.

„Уништићу те једном заувек“, рече Вештица, остављајући Принца усред плеса.

„Врати ми мог Принца“, узвратила је Принцеза.

„Никад“, узвикну Вештица и замахну чаробним штапом, бацајући чини на Принцезу.

Принцеза извади из торбе своје огледалце и постави га на пут чинима, чаролија се преусмери на Вештицу и она се претвори у жабу.

Тог тренутка Принц се прену и схвати где је. Принцеза га одведе назад у Срећну Краљевину. Венчали су се и живе срећно и данас.

Александра Илић VI2 ОШ "Милорад Мића Марковић"

Трећег дана пута појави се опет патуљак

„Шта је то Ксерсус?“, питао је Хелио.

„Ксерсус је драгуљ и за шалу није,

ко зна какве моћи он чува и крије.

У дворцу од злата

тај драгуљ сад дрема

и свакоме он три захтева спрема.

Прво – храброст,

Друго – понизност чиста,

Треће – срце добро,

што само у некима блиста.

Ти сада пут под ноге,

кроз планине оне,

чућеш кад са дворца

златна звона звоне.“

У том патуљак нестаде.

Тада се змај претвори у прелепу девојку, а Ксерсус се нађе у Хелиовој руци. Девојка рече Хелиу да је она принцеза, давно зачарана, којој је поверено чување драгуља док по њега не дође младић добра срца. Тада се пред њима појави патуљак.

„Ксерсус добија онај доброг срца,

што је у њему чисто и искрено куца.“

Принцеза објасни да је драгуљ чаробан и помаже у лечењу болести. Хелио и принцеза сиђоше из куле, напустише златни дворац и одоше у земљу краља Леона. Краљ је за три дана био излечен, а принц и принцеза се вратише у златни дворац.

Тамо су живели срећно, чували су Ксерсус и оставили га својој деци да брини о њему и о доброти и храбрости.

Марко Ристић VII1 ОШ "Милорад Мића Марковић"