Зашто читамо?

Највећи извор знања за тебе су књиге. У њима су забележене информације из свих области човековог стварања. Оне су увек ту и чекају баш тебе.​
Једини смисао постојања књижевног дела је потреба за читаоцем и веза са читаоцем. Читање ти омогућава уметнички доживљај књижевноуметничког текста. Постоје различити начини читања.​
Пасивно читање је читање без намере да се нешто научи. Активно читање је намерно читање са циљем да се нешто истражи и објасни тзв. истраживачко читање којим читалац жели да дубље уђе у суштину дела. Ако читалац уочава шта је главно, а шта споредно и описује и вреднује неке ствари, то је критичко читање. Можеш да га поновиш више пута да би потпуније овладао делом.​
Али, за проучавање књижевног дела није довољно само дело, него и други текстови који прате наше читање. Када се пише озбиљан рад о делу потребни су речници, књижевне критике других аутора, енциклопедије итд. Све то је додатна литература.​
За истраживање књижевног дела користе се извори, примарни и секундарни.​
Примарни извори или примарна литература су дела која обрађујемо уз уочавање, разумевање, бележење појединости из дела и писање коментара. Примарни извор прати и друга литература – секундарни извори. У њима тражимо податке о писцу и настанку дела, критичку оцену о том делу, дакле, све оно што се може употребити у проучавању.