Аги, дечак са два карактера - споља ћутљив, уплашен и стидљив, а унутра храбар, друштвен и са ставом. Дечак кога родитељи запостављају, који нема пријатеље и који се селио осамнаест пута. Он је дете које уз помоћ бујне маште проналази себи пријатеља, Ему, која најбоље разуме његову усамљеност. Она живи у необичној оронулој кући, радознала је и ведра. Настоји да га забави и попуни празнину смишљањем авантура и тако обогати његов живот. Родитељи, који су оптерећени каријером и којима је све важније од бављења сопственим дететом приказани су као роботи који не примећују његова осећања и  потребу за љубављу и топлином.

Филм је снимљен за 39 дана. Дат је из Агијеве перспективе како би нам редитељ приближио његов  поглед на свет. Редитељ користи крупне планове код карактеризације ликова, поготово када жели да приближи Агијева размишљања. За приказ панораме насеља коришћена је птичја перспектива. Слика баште, са клупом на којој нико не седи, опало лишће, његов сетан поглед на кадар приказан у куглама које се налазе на огради, појачава слику усамљености дечака.
Ликови  и радња на филму не разликује се много од оног који је описан у књизи, осим у начину исказа. Једино сам ујака другачије замишљао, док сам читао књигу. У филму је он модеран млађи лик и има дугу косу, а у књизи је описан као ћелав и старији човек. Родитељи су у филму  ретко приказани цели. Њихови гласови се чују у позадини, док разговарају. Костими су  уобичајни, сем код ујака и Еме. Ујак  носи модерне ствари, а Ема чудне костиме.
Филм ми се допао више од књиге јер су сликом оживљени простори и личности, мени лично јаснији, а док читам књигу морам да замислим слике и детаље који су описани. Овај филм  бих препоручио свим родитељима јер говори о тананим дечијим осећањима које родитељи понекад и занемаре, а не би требало.

После једне селидбе у нови крај Аги упознаје Ему која живи у суседној, оронулој кући. Ема је ведра и радознала старица која Агију прилази отвореног срца и даје му оно што му је у том тренутку најпотребније - несебично пријатељство.

Када сам читала књигу покушала сам да замислим како изгледају Аги и Ема. Најлакше ми је било да себе замислим као Агија иако сам девојчица, а моју баку као Ему. Нисам усамљена, али моја мама пуно ради, па и ја доста времена проводим сама.Тада утрчава моја бака и покушава да ми улепша живот који ми је иначе пун захтева и обавеза.
Ема извлачи Агија из света самоће у који је он на силу угуран. Одрасли их не примећују, грде их или им се подсмевају, али њих двоје уживају у малим стварима које их чине забавним и усрећују. То је живот где је човек важнији од правила, а љубав важнија од посла или новог аутомобила. Њих двоје су изабрали једну успавану кокошку о којој размишљају заједно и то вреди више од купљених играчака којима родитељи покушавају да надокнаде време које не проводе са својом децом,  дуге шетње или важне разговоре.
Поправљање Емине куће коју Аги назива Зачарани замак, Аги и Ема доживљавају као да поправљају и граде оно што је увек тако близу да буде срушено - доброту, лепоту, радост, саосећање, све праве вредности у животу.
По мом мишљењу глумци у филму су одлично изабрани. Милена Дравић је пун погодак. Мени она делује забавно, смешно и ведро, а Стефан који глуми Агија, с обзиром да први пут глуми на филму, добро глуми. У почетку делује уплашено и изгубљено, а касније веома срећно.
Аги на карају открива да је његов једини пријатељ, у ствари, плод маште и да ће тако бити у будућности. То је тужна истина, али да би нама било лепше и да би били срећнији, у, како мама каже, "суровом свету подметања и лажи", морамо наћи срећу и задовољство у малим стварима. Срећна сам када се дружим са својом другарицом Емом и када слушамо музику. Одамо једна другој и по неку тајну. За почетак је довољно, а знам да ће бити још тога...