Структура прозног књижевног дела

Да бисмо разумели неко књижевно дело морамо разумети организацију његових делова, елемената. Књижевно дело је јединствена и складна уметничка целина, састављена од више елемената који, чврсто повезани, чине његову структуру. Елементи којима је одређена структура прозног дела су: грађа, тема, мотив, фабула, сиже, лик, уметнички поступци, композиција, мисли, идеје, језик дела.
Грађа је материјал који се налази ван књижевног дела, а уметник га користи у стваралачком поступку и од њега ствара књижевноуметничко дело.
Тема је оно о чему писац говори у свом делу, што чини основу дела.
Мотив је мањи део у оквиру теме.
Фабула је збир догађаја у делу узрочно–последично повезаних кроз које нам писац саопшава тему.
Сиже је распоред догађаја у делу, начин на који писац распоређује догађаје из фабуле.
Лик (јунак) је личност која се појављује у делу, коју писац жели да прикаже што потпуније. Спољашњи изглед (опис) је портрет, а унутрашње (психичке) особине чине карактер. То су јунакове мисли, осећања, морал, добре и лоше стране.
Идеја је основна мисао дела која се обликује кад се прочита цело дело и читалац повеже све елементе дела.
Начин уметничког казивања може бити: описивање (лика, догађаја, простора), приповедање (причање о ликовима и догађајима), дијалог и монолог.
Наратор је приповедач у делу. Приповедање може бити у трећем лицу (све зна, све види и све чује - свезнајући приповедач) и у првом лицу.
Тачка гледишта је угао виђења, становиште или перспектива из које приповедач прича.
Композиција је начин на који је састављено неко дело, начин на који су повезани сви делови у њему.

Књижевна критика и критички приказ

Критика - реч грчког порекла и значи судити, проучавати, оцењивати.

Кад се пише књижевна критика комбинује се анализа књижевног дела са личном проценом дела.

Књижевна критика и критички приказ се разликују од разговора о књигама које водите са наставницима на часовима. Разговарали сте и писали о томе шта се дешава у књизи и када.

У књижевној критици и критичком приказу мораш да покажеш вештину стварања новог дела док анализираш текст, да вреднујеш оно што читаш, не само да пишеш о прочитаном. Научено ћеш поделити са другима, јер је то најбољи поклон који можеш да дарујеш и себи и другима.

Добро опште образовање, познавање књижевности и изграђена вештина писаног изражавања основе су за настанак добре књижевне критике. Не очекујемо од тебе да се одмах придружиш јату светских критичара, али ћемо те упутити како да узлетиш. Научићемо те како да напишеш критички приказ или осврт.

Иако појам критика звучи критички, то не значи да то што читаш не треба да ти се свиди. Појам критика указује на процес критичког мишљења о тексту и процењивање текста. Не тражи се да имаш негативан став о прочитаном делу. Напротив, треба да тражиш оно што је добро у њему и да то истакнеш.

Како да читаш текст критички?

Писање критике подразумева читање текста уз размишљање о вредновању текста, што је потпуно другачије од читања из забаве или ради учења.
Критички читати значи не указивати само на тему и поруку књиге, него и процену стила писца. То није лако, понекад се текст мора читати неколико пута пре него што се донесе прави суд.
Важно је фокусирати се на одређене елементе који су уобичајени у анализи књижевног дела:

Тачка гледишта

Тачка гледишта или угао гледања односи се на начин на који су информације дате у књижевном делу. Ко прича причу и како пишчев избор наратора утиче на радњу? Писац често не открива све што је у вези са једним ликом. Читалац зна само оно што је писац изабрао да открије кроз глас наратора.
Да би сте појаснили овај процес, сетите се неког важног догађаја из свог живота и замислите како би посматрачи описали тај догађај. Замислите како би о том догађају причали људи који га нису видели, него су само чули. Приче би вероватно биле веома различите пошто их причају људи са различитим гледиштима. Тако је и у књижевноуметничком делу - начин на који се казују информације се разликује и зависи од лика који их износи.

Док читате текст размишљајте о следећем:

Ко прича причу? Како то утиче на причу?
Како је то што сазнајемо из приче одређено, ограничено избором наратора?
Да ли наратор зна све што се дешава или само неке ствари?
Како би се прича разликовала да је аутор износи кроз другу тачку гледишта?
Како пишчев избор гледишта утиче на радњу?
Да ли има више гледишта? Ако има, какав је појединачни допринос радњи?
Да ли је наратор поуздан? Да ли му се може веровати?

Радњу чине догађаји у причи. У добро написаном књижевном делу догађаји се не ређају насумично, случајно. Писац их ређа по својој жељи. Типична радња, фабула, садржи следеће догађаје:
- експозиција, указује на садржај, дају се почетне информације о радњи и ликовима,
- успон радње, развија се сукоб,
- врхунац приче, почиње решавање сукоба на неки начин,
- расплет, када се завршни елементи заплета разрешавају.

Један начин да се анализира књижевно дело је открити зашто је радња постављена баш на одређени начин.

Радња (заплет)

Док читате текст размишљајте о питањима у вези са радњом:

Зашто су догађаји поређани датим редоследом?
Како структура радње утиче на развој теме кроз причу?
Шта чини да се радња креће?

Како су ликови мотивисани и како на њих утичу унутрашњи (психички) и спољашњи

(породични, друштвени) догађаји?
Шта је врхунац радње? Када се дешава?
Шта се дешава после врхунца приче и зашто је то важно?
Како утиче сукоб на ликове? Како га они решавају?
Да ли заплет има смисла? Да ли се догађаји ређају логично?

Карактеризација

Док читате текст, размишљајте о следећим питањима:

Како изгледа главни лик? Које су његове врлине и мане и како их откривамо?
Који је најважнији елемент личности главног јунака?
У ком сукобу учествује? Да ли је сукоб морални, материјални или неки други?
Да ли главни јунак има јака уверења? У каквој вези је то са темом?
Зашто писац бира да на такав начин представи јунака? Да ли би прича била другачија са другачијим главним јунаком?

Који су још ликови у причи? Која је њихова улога у развијању приче?
Да ли се неки лик мења кроз причу? Како то сазнајемо?

Карактеризација се односи на начин на који писац приказује ликове. Писац одлучује које ће ликове увести у причу и контролише шта ми сазнајемо о ликовима. Одређивање ликова и начина на који њихова карактеризација утиче на заплет је још један начин анализе дела.

Поставка

Све приче се дешавају на одређеном месту и у одређено време. У многим делима то је важно једнако као и увођење ликова. Осим физичког места, важна је и атмосфера и осећања која изазива место дешавања радње. Постављање одређене ситуације изазива у нама одређено расположење, веселост, блиставост, суморност, срдачност, нежност. Такође, открива податке о ликовима. Понашање јунака у одређеној средини може бити важно за разумевање приче. Опис куће у којој живи јунак може открити много о животном стилу, навикама и мотивима.

Док читате текст размишљајте о следећим питањима:

Зашто је писац одабрао одређено место и време дешавање радње?
У чему је особеност те поставке?

Како би прича била другачија да је другачије место и време радње?
Како поставка доприности теми?
Како поставка утиче на развој приче?

Како ликови реагују на окружење у коме су? Да ли желе да промене окружење?

Да ли су срећни тамо где јесу?
Да ли се место и време користе као метафоре или симболи нечег?

Тема

Тема је најважнији аспект књижевног дела. То је оно о чему је дело. Шта писац покушава да саопшти у свом делу? Структура дела, ликови, заплет и место и време су у вези са темом. Тема није увек једноставна и очигледна. У неким случајевима читалац мора да повезује различите догађаје и тврдње из дела у јединствену слику и закључује о пишчевом намерама.

Док читате текст, размишљајте о следећим питањима:

Шта је тема дела?
Да ли је тема директно постављена? Ако јесте, где? Ако није, који догађаји и тврдње откривају тему?
Како различити елементи приче (заплет, место, време итд.) доприносе теми?

Да ли има више од једне теме? Ако има, која је главна?

Како да пронађеш додатне изворе информација о тексту

Литература:

1. Ђорђевић, Часлав и Предраг Лучић. ''Књижевност и српски језик: приручник за ученике првог разреда гимназије и средњих стручних школа'' Нови Сад: ''Д.Ђорђевић''. ''Венцловић'', 2008.
2. Солар, Миливој. ''Теорија Књижевности''. Загреб: Школска књига, 1987.
3. Encyclopaedia Britannica, Inc. ''How to write Book Reviews and literay criticism''. http://corporate.britannica.com/library/home/BSW_Book_Review.pdf (преузето 10.10.2011)

Информације о речима

Да ли желиш да знаш шта значи алитерација или патос?
Да ли користиш реч аргумент у тексту?
Да ли правиш дигресије?

Ако хоћеш да будеш сигуран у значења речи у књижевном делу или у додатној литератури, погледај наш мини-речник и користи речнике.
Тражи помоћ библиотекара и наставника!
Веома је важно да разумеш све речи у тексту који читаш.
Такође је важно да у свом раду користиш речи чије значење потпуно разумеш, нарочито када су то речи стручне терминологије у вези са проучавањем књижевности.

Информације о жанру и временском периоду

Када читаш књигу, често је од помоћи да поставиш неко дело у одређени историјски период.

Кад читаш дело (роман, причу, драму) које се односи на неки историјски период, корисно је да знаш основне податке о облачењу људи, понашању и размишљању типичном за то време. Такве информације пронаћи ћеш у енциклопедијама и другим књигама и на Интернету.

Потражите помоћ библиотекара и наставника ако сами не умете да нађете потребну информацију!

Питајте библиотекара за податке о одређеном писцу! :)

Информације о писцу

Понекад књижевно дело одражава елементе из пишчевог живота.
Ако знаш више о писцу и утицају појединих догађаја на његов живот, боље ћеш разумети и његов рад.
Информације о писцима се могу наћи у библиотекама - у књигама, биографијама, библиографијама и на Интернету.

Књижевна критика и критички приказ се разликују од обичног приказа књижевног дела зато што твој лични став и размишљања чине основ. Проучавање критика других аутора може помоћи у анализирању тешких текстова. Нека дела, нарочито она која су давно написана, могу се односити на давне обичаје и догађаје који могу да збуне ако се претходно не објасне. Твоје знање о животу других култура или нација, чак и савремених, је можда недовољно да би се разумели основни догађаји у књизи. Знање о писцу и времену и месту кад је живео може да ти помогне да схватиш важне информације у делу.

Док читате текст размишљајте о следећем:​