Роман Дарка Мацана „Жута минута“ је веома интересантан, али пре свега поучан. Књига је необична и по пишчевом стилу писања и по несвакидашњем приступу теми. Допада ми се што тема обједињује проблеме, невоље и важне одлуке са којима се сваки тинејџер у неком периоду одрастања суочава, због тога и јесте књига за тинејџерски узраст са пишчевим одлучним ставом на крају - како се изборити са проблемима и разочарењима.

Оно што ми се највише допало јесте реченица којом писац почиње и завршава књигу. У почетку нема битно значење. Међутим, тек када се цела књига прочита схвата се значај те наизглед неважне реченице. Показује нам да у животу постоје ствари које су нам битне и због којих ћемо доживети разочарење јер нам је до њих много стало. Ипак још једну поруку она носи: због једног пада не треба да одустајеш јер ће ти живот дати још шанси.

Сваки лик има важну улогу у роману и кроз особине сваког од њих писац црта различите карактере: повучене, тихе, скромне, оне који не умеју да одбију, као што је Жути и незахвалне, користољубиве, дрске и умишљене, као што је Горан. И то су људи који нас окружују. Предност оваквог поступка је у томе што добијамо савет како да се изборимо са одређеним карактерима. Још један квалитет ове књиге је у пишчевом ставу према шансама у животу које не треба пропуштати, али и да у поступку доношења одлука треба добро размислити.
Препоручујем је неодлучнима и несигурнима. Верујем да ће имати шта да науче из ње.
 

Проблеми су део свакодневнице. Мали или велики, болни су и уколико се не реше правилно, могу оставити дубок траг у нама. Страшно је када обичан човек „огугла“ и изгуби најпре реакцију и осећања, а онда и себе. Ипак је горе када у свему томе заборавимо једни на друге и на чињеницу да је сваки проблем решив, али искључиво уз нечију помоћ.

Сви смо различити и имамо различита мишљења, па зато и долази до проблема. И тада договор све решава. Али, када се деца и млади, слаби и неискусни говорници, суоче са проблемима, настаје ковитлац патње, гнева и немоћи који раздире младо биће. Нестрпљиви и пуни снаге, коју уместо да искористе за остварење својих жеља, црпу за гурање и кршење ствари око себе, помоћ траже на погрешој страни. А све што је тада потребно је савет, подршка и посебно – разговор. Иако импулсивни, млади још верују, надају се и лако их је убедити у боље сутра. Због свега тога треба им олакшати период сусретања са стварним светом, јер су тек изашли из света маште и сјаја, из детињства.​
 

„S.O.S. за тинејџере“ Ружице Обрадовић садржи права питања која окупирају младе и о којима се ретко говори. Засигурно је да ниједног паметног и стрпљивог младог човека неће по цео дан гонити љубавни или проблеми везани за пубертет. Ауторка пише о ономе шта се догађа и ван времена одрастања. Пажљиво читајући одговоре одличног и стручног психолога, схватам да су за решење сваког проблема потребни стрпљење и време. Решења су у људима, посебно оним старијим и искуснијим.
У овом јединственом приручнику наћи ћете питања и одговоре, решења за готово све што нам се испречи на путу, везана за друштво, љубав, породицу. Мислим да није потребно помињати његову неизмерну вредност. Може бити користан и одраслима, јер и они често реагују исхитрено и непромишљено.
Морам да будем искрена и признам да су ме многа питања преплашила, узбудила и изненадила. Нисам била свесна какве проблеме имају моји вршњаци и колико сам срећна што често могу сама да правим изборе. Забављала сам се читајући понекад чудна и несвакидашња питања и одличне одговоре на њих. Ауторка се према читаоцу поставља „мајчински“, она брине о његовим осећањима и потребама.
Ма каква год невоља наишла, не треба се препустити очају. Бесом раздиремо сами себе, а проблеми остају ту и увећавају се. Ова дивна књига је само почетак једне велике школе стрпљења и искуства – „школе животa“.